Др Едвардс, ветеринар који је стигао у зоолошки врт након позива забринутог чувара, зурио је у екран, запањен. Викао је: „Ово је немогуће!“ и захтевао да се Лолин ограђени простор испразни. Зак је гледао од ветеринара до телевизора, па назад у Лолу, несигуран шта да ради. Зак је стајао мирно док су ветеринари прилазили Лоли, несигуран шта да ради. Лола је изгледала уплашено. Пажљиво им је пришао и покушао да је смири. Након што није добио одговор на своје молбе, Зак је схватио да му је потребна нова стратегија. „Како да уђем?“ Баш када је Зак хтео да се изгуби, угледао је вентилационо окно које је отворила пала грана. Померио је грану у страну и завирио унутра. Изгледало је довољно велико да се провуче, све док буде пажљив. Без других опција, одлучио је да покуша. Док се приближавао, врата су се изненада отворила и тамо је стајао др Едвардс. Др Едвардс је скочио и викнуо: „Зак! Како си ушао овде?“ Зак је слегнуо раменима, тешко дишући. Требала му је помоћ. Да ли је Лола добро? Доктор је погледао по соби, забринут, али срећан што је Зак ту. „Јесте, али смо преоптерећени.“
У почетку су се Лолини мишићи затегли, као да реагује на скривено решење. Али се после неког времена опустила, а Заково дисање је постало равномерније.
Лола је деловала много мирније док су ветеринари радили на њој. Зак је био нервозан и стално је проверавао ултразвук. Док је гледао у екран, приметио је нешто необично.
Ултразвук је открио нешто што је све изненадило.
Сви су били веома узбуђени и сарађивали су како би помогли Лоли. Зак је био поред ње, смирујући је док су је ветеринари нежно масирали.
Сви су били нервозни док се није догодило нешто изненађујуће. „Ово не може бити истина“, рекао је неко ко је већ био тамо. Деловао је шокирано и није могао да верује. Одједном су сви зекнули када је ултразвук открио фантастично изненађење. „Близанци су!“, викнуо је други ветеран, гласом испуњеним радошћу. Лолин стомак је показивао не једну, већ две бебе које се померају, остављајући све у страхопоштовању.
Лола је храбро гурала, а сви су чекали са узбуђењем.
Зоолошки врт је био испуњен узбуђењем, инспирисаним прелепом причом о Лолином рођењу.
Када се узбуђење смирило, тим је климнуо главом, задовољан својим радом. „Успели смо“, рекао је главни ветеринар, и сви су се осећали много боље. Лола је мирно почивала у свом ограђеном простору, попут поносне маме. Тим је изгледао срећно и поносно, знајући да су урадили одличан посао. Био је то дан успеха и нових почетака, јер су Лола и њене бебе постале нада за будућност зоолошког врта.
Разговарајте
