Рутинска пауза за ручак полицајца Џејмса Гивенса у Синсинатију, у Охају, неочекивано се претворила у праву спасилачку акцију. Полицајац је седео у свом патролном аутомобилу близу потока Мил Крик када је зачуо упорно куцање на вратима, са возачеве стране. Напољу је стајала гуска – гласно је гакала, кљуном ударала о метал и није скидала поглед са полицајца, као да очајнички покушава да привуче његову пажњу.
У почетку, Гивенс је помислио да је птица гладна. Откинуо је комад свог пецива и бацио га на земљу, али гуска није ни погледала посластицу. Уместо тога, наставила је још упорније да куца, а затим се удаљила неколико корака и осврнула, чекајући да је полицајац прати.
Када полицајац није кренуо за њом, птица се вратила до аутомобила и поново почела да удара кљуном о врата. Овакво понашање очигледно је било нешто више од обичног тражења хране; чинило се да је гуска одлучна да му нешто покаже.
Заинтересован, полицајац је изашао из возила и кренуо за својим необичним водичем ка обали потока. Птица се кретала испред њега, повремено застајући како би се уверила да је човек и даље прати. Убрзо су стигли до дела са високом травом, где је Гивенс открио разлог за очајничко понашање гуске.
Близу саме воде лежало је мало гушче. Ноге су му биле упетљане у сплет канапа и чврстих везица – остатака балона који је неко бацио поводом Дана мајки. Што се мала птица више борила да се ослободи, то су се чворови више затезали. Без помоћи са стране, претила јој је озбиљна повреда, а самостално ослобађање постајало је све теже. Гивенс је схватио да би уплашена мајка могла да доживи његов прилазак као претњу, па је путем радио-везе затражио појачање. Убрзо након тога, на лице места стигла је његова колегиница, полицајка Сесилија Шарон.
Док је Гивенс снимао ситуацију, Шаронова је пажљиво пришла гушчету. Како би спречила птицу да се батрга и тиме још више затегне чворове, придржала је балон и нежно подигла мало створење. Затим је почела методично да распетљава канапе, пазећи притом да малом гушчету не нанесе бол.
Најизненађујуће од свега било је понашање мајке; она је остала у близини, мирно посматрајући како непозната особа ослобађа њено младунче. На крају, Шерон је уклонила и последњи канап са ноге гушчета.
Шерон је нежно спустила гушче на траву. Чим се ослободило, оно је одмах појурило ка својој породици. Убрзо се гушче поново нашло уз мајку и остале младунце, након чега се цела група упутила ка води.
Ова прича нас подсећа колико отпад који људи остављају за собом може бити опасан по природу. Обичан балон, бачен након прославе, умало није постао смртоносна замка за малу птицу.
Поступци мајке гуске такође су показали да животиње понекад могу пронаћи невероватне начине да привуку пажњу људи када су њихови младунци у опасности.
